Ikona Pobune

Ako je istina da svako vreme i
svako društvo imaju upravo onakve heroje i ikone kakve sami proizvedu i
kakve  - uostalom -  i zaslužuju, onda nema nikakve sumnje da je
upravo Sonja Savić jedna od onih umetničkih ličnosti na osnovu kojih je moguće
bolje i potpunije razumeti raznoliku, uzbudljivu i - na žalost - finalnu fazu u
istoriji kinematografije nekadašnje Jugoslavije. Jer, neobična i svakako
fascinantna karijera ove glumice je upravo tada - dakle, tokom osamdesetih
doživela pun procvat i gotovo istovremenu kulminaciju, da bi se nešto kasnije
transformisala i u paradigmatičan, kvalitativan i kvantitativan fenomen koji je
sposoban da samostalno definiše većinu vitalnih karakteristika perioda i
sredine iz kojih je iznikao i kojima je pripadao.
Prva i verovatno jedina prava
kinematografska zvezda koja je obeležila eru posle Tita i pre raspada bivše Jugoslavije, Sonja
Savić je nimalo slučajno sopstvenu medijsku karizmu utemeljila na
najprogresivnijim i - kako će se pokazati - dominantno utopijskim uverenjima i
stremljenjima ondašnjeg društva. Hrabra, odlučna, inovativna, nepomirljiva, a
često i neprilagodljiva, ona je tada kroz čitav niz upečatljivih i žanrovski,
stilski i karakterno sasvim različitih uloga uspela da ponudi jugoslovenskoj
publici nešto što ova nikada do tada nije ni imala: figuru autentičnog i
beskompromisnog buntovnika.
Jer, uprkos tome što su njeni
partizanski, samoupravljački ili crnotalasovski celuloidni prethodnici tvrdili
da žele i mogu neuporedivo više, sklop socijalnih i istorijskih činjenica je
bio neopozivo na njenoj strani, dozvolivši joj da jednom dominantno
konzervativnom i patrijarhalnom okruženju u kontinuitetu pruža dragocene
lekcije o neophodnosti ljudske, graðanske i umetničke pobune.
Surova realnost je, naravno,
veoma brzo potom uspela da obezvredi i demantuje ne samo angažman i
proklamovane ciljeve Sonje Savić, već i sve suštinske atribute društva, države,
pa i kinematografije na čijim temeljima je i stvorena posebnost njenog
glumačkog identiteta. U devedesetim, suočena sa novim političkim i bioskopskim
poretkom u svojoj domovini, ali i lišena stare, optimističke poletnosti i pune
kreativne slobode, ova glumica je stoički podnela i manjak posla, a i izvesnu
marginalizaciju njenog dotadašnjeg opusa, ekspresno preusmerivši vlastitu,
neobuzdanu energiju ka drugim medijima i tehnologijama, pa i drugačijim
artističkim programima i konceptima. Sazrevajući, Sonja Savić je očigledno
shvatila da komercijalni filmovi nisu idealno oruðe revolucije duha, no to
gorko i pomalo zakasnelo saznanje ipak nije uticalo na silinu njene privatne
pobune.
Aleksandar D. Kostić

Program Sonja Savić:

Sreda, 13. oktobra ob 18.00: Živeti kao sav normalan svet
(Living like the rest of us) - r./ dir. Miloš Radivojević, 1982.
Četrtek, 14. oktobra ob 18.00: Šećerna vodica (aka Zuckerwasser)
- r./ dir. Svetislav Bata Prelić, 1983.
Četrtek, 14. oktobra ob 22.00: Davitelj protiv davitelja (The
Strangler) - r./ dir. Slobodan Šijan, 1984.
Petek, 15. oktobra ob 17.00: Una (Una) - r./ dir. Miloš
Radivojević, 1984.
Petek, 15. oktobra ob 19.00: Predstavitev najnovejših video
del Sonje Savić.
Sledi pogovor s Sonjo Savić,
Aleksandrom, D. Kostićem in Majo Weiss.
Moderatorka: Katarina Pejović

In collaboration
with: Slovenska kinoteka